Ozonski omotač značajno je oštećen u toku poslednjih 30 godina čime je povećana količina sunčevog zračenja koja dolazi do zemljine površine, a kao posledica toga i broj obolelih od melanoma i nemelanomskih tumora kože. Oko dve trećine ukupnog sunčevog zračenja u toku dana dođe do zemljine površine u periodu od 10 do 14 sati. Štetne posledice sunčevog zračenja na koži nastaju pre svega izlaganjem UV spektru sunčevih zraka. UV zračenje obuhvata:
* UVA zračenje (320-400nm) – koje dovodi do tamnjenja kože, a zajedno sa UVB zračenjem dovodi do opekotina i fotostarenja kože – prevremenog starenja kože zbog prekomernog hroničnog izlaganja sunčevom zračenju koje se karakteriše posebnim fizičkim znacima i razlikuje se od fiziološkog starenja kože. UVA zračenje može pri primeni nekih lekova da dovede do težih fototoksičnih reakcija koje se manifestuju kao opekotine.
* UVB (290-320nm) zračenje – uzrokuje pre svega eritem i opekotine, kao i tamnjenje kože. Hronično izlaganje suncu dovodi do prevremenog starenja kože i karcinogeneze.
* UVC zračenje (manje od 290nm) – najvećim delom se absorbuje u ozonskom omotaču. Deluje baktericidno, može da uzorkuje blage oblike opekotina, a koristi se za germicidne lampe u operacionim salama.
UV zraci utiču na imuni sistem kože, nasledni materijal DNK i tumorogenezu dovodeći do hroničnog solarnog oštećenja i fotostarenja kože.
UV zraci prave promene u svim slojevima kože, aktiviraju degradacione promene koji se normalno odvijaju tokom hronološkog starenja. Stepen fotostarenja zavisi od fototipa kože. Fototip kože se može odrediti pomoću Fitzpatrickov-e skale.
Na osnovu reakcije na sunčevo zračenje nakon izlaganja suncu za vreme leta i mogućnosti tanjenja kože razlikujemo 6 tipova kože:
- Tip I – koža boje slonovače, lako izgori i nikada ne tamni na suncu
- Tip II – bela, lako izgori, minimalno potamni na suncu
- Tip III – bela, gori umereno, tamni umereno i postepeno
- Tip IV – bež ili maslinasta koža, gori minimalno, tamni lako ali umereno
- Tip V – umereno braon, retko izgori, tamni na suncu
- Tip VI – tamno braon, nikada ne izgori, dosta tamni, koža Azijata.
Prekovremeno izlaganje suncu uzrokuje mutaciju u ćelijama epiderma i karcinogenezu, fotodegenerativne promene, smanjen broj Langerhansovih ćelija, poremećaj melanogeneze.
Energija sunčevog zračenja sa prisustvom kiseonika u koži dovodi do jonizacije, razaranja molekula i stvaranja slobodnih radikala koji izazivaju oksidativna oštećenja kože.
Fotostarenje najviše deluje na derm koji nema mehanizme sunčevog zračenja. Hronično aktivno oštećenje počinje zadebljanjem, uvijanjem elastičnih vlakana, posle i akumulacijom elastičnog materijala u srednjem i gornjem sloju derma. Manji krvni sudovi postaju retki, prošireni, a duboki krvni sudovi su dilatirani i tortuozni.
FOTOPROTEKCIJA
Fotoprotekcija predstavlja skup mera zaštite od štetnih učinaka zračenja sunčevog spektra. Zbog toga fotoprotekcija podrazumeva izbegavanje izlaganja suncu, posebno između 10 i 16 sati, nošenje fotoprotektivne odeće, kapa, šešira i naočara, primenu fotoprotektivnih sredstava, tj. krema za zaštitu od sunca.
Prema načinu delovanja preparati za zaštitu od sunca dele se na organska i anorganska zaštitna sredstva. Organska sredstva deluju tako što apsorbiraju fotone UV zračenja i delimično ih filtriraju, a anorganska sredstva deluju kao fizikalna barijera kja odbija i raspršuje UV zrake.
Sredstva za zaštitu od sunca obeležava zaštitni faktor koji je prikazan laboratorijskim određenim brojem (SPF).
Zaštitna sredstva primenjuju se na koži u obliku losiona, mleka, aerosola, gela i kreme. Suvoj koži prikladnija je upotreba kreme za lice i mleka za telo, dok se za masnu ili mešovitu kožu preporučuje nemasna gel krema. Fotoprotektivne preparate treba koristiti na izloženim delovima tela i na licu u okviru svakodnevne rutine nege.
Treba voditi računa o zaštiti od sunca čak i tokom oblačnih dana. Zaštita od sunca je važna i ne sme se zanemariti. Uprkos zdravstvenim upozorenjima o opasnostima prekomernog izlaganja suncu, broj slučajeva melanoma i drugih oblika raka kože povećao se tokom poslednjih decenija. Ključ bezbednog boravka na suncu je razumevanje rizika i prilagođavanje ponašanja u smislu da je koža uvek pravilno zaštićena – pokrivanjem, kao i da se koriste odgovarajući preparati za zaštitu od sunca. Boravak u hladu i oblačno vreme ne pružaju dovoljnu zaštitu obzirom da oblaci propuštaju 95% sunčevih zraka. Odabir zaštitnog faktora zavisi od nekoliko faktora kao što su tip kože, deo tela, UV indeks i godišnje doba.