Vitiligo

Šta je vitiligo?

Vitiligo je hronično oboljenje nepredvidivog toka koje karakteriše kompletno odsustvo melanocita i može biti povezano sa nekim drugim bolestima poput diabetes mellitusa i oboljenjima štitne žlezde. Javlja se u svim uzrasnim grupama, ali kod 50% obolelih počinje između desete i tridesete godine života. Podjednako je zastupljen kod oba pola, prisutan je kod svih rasa i zahvata oko 1% opšte populacije.

Kako se manifestuje vitiligo?

Vitiligo se manifestuje u vidu jasno ograničenih mlečno belih polja različite veličine, obično kružnog oblika i obično simetričnog rasporeda.

Promene su najčešće raspoređene na ekstenzornim površinama (iznad zglobova prstiju, laktova, kolena), perioficijalno (oko usta, nosa i očiju), u pazušnim jamama, na donjem delu leđa i u genitalnoj regiji. Ne tako često, mogu biti zahvaćene i sluzokože (oralna i genitalna) kao i dlaka.

Vitiligo može biti lokalizovan (zahvaćena jedna regija kože) i generalizovan (koji zahvata gotovu čitavu kožu) i mešovitog tipa (kombinacija prethodna dva).

Terapija vitiliga

Pacijente bi trebalo informisati da ne postoji pouzdan lek za vitiligo ali da postoji mogućnost folikularne repigmentacije (u folikulima su često melanociti očuvani) koja je spora i nekompletna.

U terapiji se koriste lokalni preparati (potentni kortikosteroidi i kalcineurinski inhibitori), lokalna i sistemska fototerapija, UVB zraci talasne dužine od 311 nanometara. Ako je zahvaćena veća površina tela može se obaviti izbeljivanje ostale kože. Posebno je važno naglasiti značaj antisolarne zaštite. Bitno je istaći da su vitiliginozne promene zbog odsustva melanina foto osetljive te pri izlaganju suncu nastaju opekotine praćene svrabom i žarenjem. Zato je neophodna primena antisolarnih krema pa i sistemskih antimalarika.

Nega kože kod vitiliga

Kao što je već navedeno, nedostatak melanocita u lezijama kod vitiliga rezultuje u izrazitoj fotoosetljivosti zahvaćene kože. Stoga je u nezi kože neophodna primena antisolarnih kremova sa visokim SPF. Iz estetskih razloga savetuje se upotreba kamuflažnih kremova na eksponiranim površinama kože.

 

Melanin koji se nalazi u melanozomima odgovoran je za varijacije u boji kože kod ljudi. Pored toga što koži daje boju, ima značajnu ulogu u zaštiti od UV zračenja. Opisana su tri tipa melanina:

– Eumelanin braon-mrke boje koji daje braon-crnu boju kože i kose

– Feomelanin žut ili crven pigment koji daje plavu ili riđu boju kose

– Neuromelanin crni pigment, smešten u nervnim ćelijama

Normalna prebojenost kože predstavlja mešavinu nekoliko boja. Crvena potiče od oksihemoglobina, plava od deoksigenizovanog hemoglobina, žuta od karotena i braon od melanina.