Voćne kiseline ili AHA kiseline pripadaju grupi hidrofilnih organskih kiselina koje sadrže karboksilnu grupu, a na susednom C atomu u alfa položaju hidroksilnu grupu. Rastvaraju se u vodi i sam naziv nam govori da se dobijaju iz voća.
Kada su otkrivene voćne kiseline?
Osamdesetih godina naučnci Van Scott i YU su otkrili da hidroksi kiseline posle lokalne primene na kožu imaju efekat smanjenja površinskog mrtvog sloja kože. Od sredine devedesetih njihova primena je značajno porasla. Danas brojne kozmetičke kuće veliku pažnju poklanjaju u razvoju i implementiranju voćnih kiselina.
Kako deluju voćne kiseline?
Njihov tačan mehanizam delovonja se ne zna, ali teorija koja je prihvaćena je da one slabe međućelijske veze i na taj način pokazuje exfolijantni efekat. Kada ih nanosite na kožu, ćelije iz površinskog – rožnatog sloja se rastope i uklanjaju. Površina kože postaje ravnija i mekša, a sve što nanosite na kožu može prodreti dublje u kožu, i na taj način bi dobili potpuni efekat. Voćne kiseline doprinose hidrataciji kože, jer imaju hidroksilne grupe koje vezuju vodu (vodonična veza). Imaju i antiage efekat ukoliko su u nešto višim koncentracijama, jer stimulišu proizvodnju kolagena i pospešuju obnovu ćelija.
Koji efekat će ostvariti na koži zavisi od vrste voćne kiseline, same koncentacije, ph vrednosti kao i od vremena delovanja na samoj koži.
Najviše korišćene voćne kiseline su:
*GLIKOLNA KISELINA – ekstrahuje se iz šećerne trske, repe ili grožđa. Ona je najmanja AHA kiselina i najjača kiselina. Zbog male molekulske mase lako prodire kroz kožu. Najviše se primenjuje kod akni i hiperpigmentacija od sunca. Kada se hemijski piling izvodi od strane stručnog lica, koncentracije se kreću od 30-70%, dok u kućnim uslovima dozvoljeno je do 10%.
*MLEČNA KISELINA – dobija se fermentacijom laktoze pod dejstom mlečnokiselih bakterija iz jogurta i kiselog mleka. Za ličnu upotrebu koncentracije se kreću od 5-10%, dok za profesionalnu i do 50%. Dobro zadržava vlagu u koži pa se koristi kao ovlaživač. Naročito je pogodna za suvu kožu.
*LIMUNSKA KISELINA – izolovana iz citrusnog voća, deluje kao sinergist jer pomaže delovanju antioksidansa. Takođe ubrzava proizvodnju kolagena.
*BADEMOVA KISELINA – dobijena je iz gorkog badema. Naziva se još i mandelična kiselina i ima antibakterijsko dejstvo, tako da je primenu našla kod problematičnih koža. Ova kiselina je rastvorljiva u mastima, i samim tim lakše prodire površinu kože, kako bi regulisala produkciju sebuma. Na taj način, mandelična kiselina sprečava zapušavanje pora i smanjuje akne.
Koje su prednosti primene voćnih kiselina?
– poboljšaćete proizvodnju kolagena i cirkulacije
– rešićete problem sa flekama i ožiljcima
– smanjićete bore
– smirićete upalne procese na koži
– povećati apsorbciju aktivnih sastojaka
– ishidriraćete kožu
Koliko se često koriste?
Neke voćne kiseline se mogu koristiti tokom cele godine, dok za neke poput glikolne treba sačekati jesen. Ukoliko želite poboljšati stanje i kvalitet kože možete raditi seriju od 5 tretmana na svakih 10 dana do dve nedelje. Obavezna je zaštita kože sa SPF-om, kako bi sačuvali kožu od nastajanja hiperpigmentacije.
Voćne kiseline su postale jedan od najčešće primenjivanih preparata, razlog tome je njihovo moćno delovanja i minimalan rizik od neželjenih reakcija.